TREĆI GLAS: RODNA PERFORMATIVNOST I JEZIČKA REDISTRIBUCIJA AUTORITETA U PREDSEDNIČKOJ DEBATI U SAD

Apstrakt

Ovaj rad analizira predsedničku debatu između Kamale Haris i Donalda Trampa iz septembra 2024. godine iz perspektive kritičke analize diskursa, s fokusom na rodno obeležene stilove komunikacije i performativnost autoriteta. Cilj je da se ispita kako hibridizacija „muških“ i „ženskih“ diskurzivnih resursa doprinosi uspostavljanju i preraspodeli političke moći. Debata se posmatra kao visoko ritualizovan politički diskurs u kojem se, uz ideološke suprotnosti, ispoljavaju i rodno uslovljeni obrasci moći. Analiza je sprovedena na transkriptu debate kroz tri faze: (1) identifikaciju rodno obeleženih jezičkih strategija prema teorijskim okvirima Lakoff (1975) i Tannen (1990); (2) pragmatičku interpretaciju segmenata radi utvrđivanja njihove funkcije u konstrukciji autoriteta, uz fokus na kombinovanje „muških“ i „ženskih“ govornih modela; (3) tematsku sintezu u kojoj su prepoznati obrasci reprodukcije, zaobilaženja i transformacije rodnih očekivanja. Rezultati pokazuju da Kamala Haris uspešno kombinuje asertivne i empatične strategije, čime gradi hibridni model političkog govora. Korišćenjem direktnih optužbi, imperativa i prekidanja sagovornika ona preuzima kontrolu nad tokom debate, dok narativnim i emotivnim apelima gradi kredibilitet zasnovan na bliskosti s publikom. Ključ njenog retoričkog uspeha leži u fleksibilnosti i sposobnosti prilagođavanja diskurzivnih resursa kontekstu i komunikacionim ciljevima. Analiza sugeriše da moć u savremenom političkom diskursu ne proizlazi iz pripadnosti jednom rodnom registru, već iz sposobnosti njihove strateške kombinacije i manipulacije. Rod se tako pokazuje kao dinamičan, instrumentalni repertoar retoričkih sredstava, a ne fiksna kategorija identiteta. Ovakav pristup doprinosi redefinisanju pojmova autoriteta, liderstva i legitimiteta u savremenoj političkoj komunikaciji, nudeći nove uvide u proučavanje rodne performativnosti i političke retorike.