EXAMINING CONCEPTUAL METAPHOR IN THE LEGAL DISCOURSE OF THE EU ACQUIS

Apstrakt

U ovom radu se analiziraju pojmovne metafore u malom specijalizovanom korpusu koji sačinjavaju tri pravna akta iz pravnih tekovina EU: po jedna uredba, direktiva i odluka. U radu se dovodi u pitanje ustaljena pretpostavka da u pravnom diskursu nema figurativnog jezika, tako što se pokazuje da su pojmovne metafore neodvojiv i funkcionalan element pravnih tekstova. Istraživanje se zasniva na teoriji pojmovne metafore, koju su uveli Lejkof i Džonson (Lakoff/Johnson 2003), a koja razlikuje tri glavna tipa metafora – strukturne, orijentacione i ontološke – pri čemu se utvrđuje u kojoj meri je svaki od ovih tipova zastupljen u korpusu. Za identifikaciju metaforičkih izraza i njihovih natkriljujućih preslikavanja korišćene su dve komplementarne metode: Procedura za identifikaciju metafora (MIP), koju je razvila grupa naučnika Pragglejaz (Pragglejaz Group 2007), i Stenova metoda koja se sastoji iz pet koraka (Steen 1999), a koja otkriva pojmovna preslikavanja prema modelu CILJNI DOMEN JE IZVORNI DOMEN. Pojedinačna analiza odabranih primera prikazana je u formatu koji je takođe predložila grupa Pragglejaz (Pragglejaz Group 2007). Rezultati potvrđuju da sva tri tipa metafora prožimaju analizirane pravne tekstove. Ontološke metafore su najzastupljenije, pri čemu se najviše ponavljaju metafore sa izvornim domenom SADRŽATELJ i POSEDOVANJE, kao i brojne metafore koje proizlaze iz personifikacije. Strukturne metafore su takođe široko zastupljene u sva tri pravna akta, a najčešće preslikavanje je DONOŠENJE ZAKONA JE PUTOVANJE. Orijentacione metafore se javljaju ređe, pre svega kroz preslikavanja PODREĐENO JE DOLE i VIŠE JE GORE. Mnogi metaforički izrazi se ponavaljaju u više pravnih akata, pri čemu se pojmovi iz izvornog domena preslikavaju na niz različitih pojmova iz ciljnog domena. U korpusu je identifikovano ukupno 35 preslikavanja, od kojih većina spada u konvencionalne metafore. Reč under je najčešća metaforički upotrebljena reč u korpusu. Ova analiza potvrđuje da pravni jezik obiluje metaforički upotrebljenim izrazima, što dovodi do širokog spektra pojmovnih metafora sva tri tipa, koje imaju važnu ulogu u strukturiranju pravnog značenja i u konceptualizaciji apstraktnih pravnih principa unutar zakonodavnog okvira EU.